За воланом. Да ли је пешак обавезан да пређе (или да не пређе) улицу?

Упоредо са повећањем привилеговања пешака у Закону о саобраћају на путевима, на значају добија и проблем о коме ћуте љубитељи нових прописа. Реч је о „неопредељеним пешацима”. То је зато што је ово стандардно питање многих возача који се приближавају пешачком прелазу:

У извесном смислу, намера (!) пешака може да одреди да ли ће возач бити кажњен ако не стане пре прелаза да га пусти да прође. Да ли је могуће казнити возача који није пустио пешака који није хтео да уђе на прелаз...? Било би узалудно апеловати на пешаке да не стварају овакве ситуације и да јасно покажу своје намере када се налазе на прелазу. Како решити овај проблем? Или би можда – пошто ми све толико регулишемо – треба додати у чл. 14 Закона о саобраћају на путевима, одредба која каже: „Забрањено је (пешацима): неоправдано заустављање непосредно на пешачком прелазу“...? 😉 Звучи апсурдно? Па, можда је било апсурдно давати предност пешаку који улази на коловоз? Уосталом, пешак је обично лакше да стане него аутомобил...