Као што позната изрека каже, једина сигурност у животу су смрт и порези. Посебан унос на нашем блогу може бити посвећен порезу на смрт (тј. порезу на наслеђе и донације 😉). Данас, међутим, желео бих да скренем пажњу читаоцима на још један, такође важан аспект у вези са смрћу, који се у наследном праву еуфемистички назива „отварање заоставштине„.
Дана 15. новембра 2023. године усвојена је измена чл. 669 Закона о парничном поступку (ЗКП). Овом одредбом је одређена група лица која треба да се позову на рочиште о потврђивању наслеђа. Пре измене, одредбом је било назначено да се ради о лицима „који се могу сматрати законским и тестаментарним наследницима“, међутим, без навођења јасног ограничења у овом погледу. Међутим, круг законских наследника је веома широк, што је можда измакло пажњи законодавца током рада на Законику о парничном поступку. Законски наследник може бити, на пример, син тетке, односно лице у прилично удаљеном сродству са оставиоцем. Дакле, због законске обавезе да се у захтеву за потврду наслеђа наведу учесници у поступку, покретању поступка често је претходило мукотрпно утврђивање ко би у датој ситуацији могао да оствари статус законског наследника. , ко је жив а ко умро и да ли је оставио потомство. У недостатку сарадње породице покојника, овај задатак би могао бити веома тежак, а понекад чак и немогућ.
Међутим, у садашњој правној ситуацији законодавац је предвидео да је обавезно позивање само супружника, потомака (деца, унучад, праунучад и сл.), усвојеника, родитеља и браће и сестара. Остале наследнике треба позвати само ако су познати суду. Стога је законодавац у разумној мери ограничио потребу за детективском игром пред суђење.
Додатно, законодавац у првој реченици чл. 669 предвиђало је да се потенцијални наследници позивају "по реду наслеђивања„. Ова резерва има за циљ да ограничи ситуацију у којој се, на пример, оставиочева преживела браћа и сестре моле да позову своју децу као учеснике у поступку, иако би се та лица могла сматрати наследницима само ако су њихови родитељи одбили наслеђе, а заоставштина је заснована на воља. Решење које је усвојио законодавац треба оценити као исправан, јер ако би било потребно да се позову апсолутно сви потенцијални наследници, комуна последњег места пребивалишта оставиоца и Државни трезор, као тзв. наследници последње шансе.
Да сумирамо, измене уведене у чл. 669. Законика о парничном поступку треба позитивно оценити. Много је индиција да ће покретање, а самим тим и окончање оваквог поступка бити ефикасније. Подстичемо вас да потражите помоћ од наше канцеларије иу питањима наслеђа.
ПС
Како то обично бива, приликом увођења одређених измена законодавац није приметио оно што је требало да примети и није водио рачуна да усклади одредбе у вези са судским и јавнобележничким поступком за потврђивање стицања наслеђа. Упркос ограничености групе лица које је Суд позвао да учествују на рочишту, у складу са чл. 95б у вези чл. 95аа Закона о јавном бележништву и даље се саставља записник о заоставштини уз учешће нотарског оставинског протокола. свима лица која се сматрају законским и тестаментарним наследницима, као и лица у чију корист је наследник извршио тзв. евиденција о наплати дугова. Тако се јавнобележнички начин овере наслеђа, који је намењен растерећењу судова, понекад чини мање атрактивним од судског, супротно намерама законодавца. Главна предност јавнобележничког начина овере наслеђа је недостатак потребе да се чека заказивање рочишта. Међутим, ако немамо детаљно породично стабло оставиоца, може се испоставити да ће, упркос овој предности, добијање судске потврде о наслеђивању бити брже и једноставније.
аутор:
Пшемислав Апостолски – правни саветник
Овај унос садржи опште информације о правном питању о којем се расправља. То не представља правни савет или решење за конкретан случај или правни проблем. Због јединствене природе сваке чињеничне ситуације и варијабилности правног статуса, препоручујемо да потражите помоћ од наше адвокатске канцеларије како бисте дали правни савет.