Све има своје време и место. Подношење захтева и на суду. 😉 Један од основних задатака професионалног адвоката је да утврди да ли није истекао рок за остваривање ових потраживања, а самим тим - да се користимо законском терминологијом - да ли тужбени захтев није застарео. Ако не, судски пут је отворен. Ако јесте, наша улога је да упозоримо клијента да тужбу не треба подносити јер ће тужба највероватније бити одбачена, што генерално повлачи обавезу да се противној страни надокнаде трошкови поступка.
Законодавац уређује основне рокове застарелости у чл. 118 Грађанског законика (ГЗ). По свом садржају, осим ако посебном одредбом није другачије одређено, рок застарелости је шест година, а за потраживања за периодична давања (нпр. закупнина) и потраживања у вези са вођењем бизниса - три године. Последњи дан рока застарелости углавном пада на последњи дан календарске године.
Због ограничења људске маште, законодавац никада није у стању да замисли читав спектар могућих ситуација. Законодавац такође пати од потешкоћа да прецизно изрази своје мисли. Садржај одредаба понекад захтева појашњење у литератури или судским одлукама. Један такав случај је концепт „потраживања у вези са пословањем“. Опширни аргументи о овом концепту могу се наћи у пресуди Врховног суда од 9. септембра 2021. године, број предмета И ЦСКП 78/21.[1].
Овај суд је решио спор у вези са повраћајем административне таксе коју је извршилац платио у вези са уклањањем шибља и дрвећа у склопу припреме некретнине за улагање. Износ је био значајан и износио је скоро 1.500.000 ПЛН. Накнаду је платио носилац пројекта, након чега је другостепени орган поништио решење о њеном изрицању. Програмер је тада захтевао повраћај неоправдано плаћене накнаде. Првостепени и другостепени судови су се сложили да се ова тужба односи на вођење бизниса и стога подлеже застаревању од 3 године. Ово је била нетачна претпоставка, коју је образложио Врховни суд.
Врховни суд је приметио да је плаћена такса јавноправне природе, у којој је орган управе деловао са позиције власти. Плаћање накнаде није имало везе са статусом инвеститора као предузетника, већ је представљало испуњење налога јавног органа, који је себи дао право да је наплати. У таквим ситуацијама, међутим, судска пракса Врховног суда искључује квалификацију тужбе у вези са пословном активношћу. Сходно томе, примењује се општи рок застарелости од 6 година.
Врховни суд је такође класификовао, на пример, захтеве за повраћај непотребно наплаћених накнада за издавање картице за возило и за повраћај неуредно наплаћених геодетских такси, иако су плаћене у вези са вођењем бизниса. Дакле, ово је конзистентна линија јуриспруденције.
Потраживања у вези са вођењем привредног субјекта у смислу чл. 118. Грађанског законика посебно обухвата потраживања предузетника према својим уговарачима. Ово је повезано са општијом тенденцијом да се пред предузетнике постављају виши захтеви, посебно у смислу брзог и ефикасног остваривања њихових захтева за обештећење. Важна је и потреба да се обезбеди стабилност професионалног правног промета. Овакви разлози не постоје у односима између предузетника и државних органа са управним овлашћењима, у којима је предузетник слабији субјекат.
Дакле, ефективна наплата ове врсте незаконито наплаћених такси могућ је у року од шест година од дана достављања правоснажне другостепене одлуке којом се ослобађа наплаћене таксе. Треба нагласити да ако се такво решење донесе, не треба чекати коначну одлуку управног суда за подношење тужбе. У складу са стандардом чл. 61. Закона – Закона о поступку пред управним судовима, жалба против таквог решења у принципу не одлаже извршење правноснажног решења.
аутор:
Пшемислав Апостолски – правни саветник
Овај унос садржи опште информације о правном питању о којем се расправља. То не представља правни савет или решење за конкретан случај или правни проблем. Због јединствене природе сваке чињеничне ситуације и варијабилности правног статуса, препоручујемо да потражите помоћ од наше адвокатске канцеларије како бисте дали правни савет.
[1] Доступно у правном информационом систему Легалис.