Малопољски војвода је 3. октобра 2024. године донео надзорну одлуку (Зборник закона Малопољске покрајине 2024, тачка 6132) којом је поништено решење Градског већа Кракова бр. ВИИИ/164/24 од 28. августа 2024. оснивање еколошка употреба под именом „Закрзовек – источна енклава”.
У овом случају, као адвокатска канцеларија, поднели смо изјаве војводи у којима указујемо на грубо кршење основних принципа демократске правне државе које је починило градско веће. Војвода је делио наше мишљење. Он је навео да је Градско веће Кракова усвајањем ове резолуције значајно нарушило важећи правни поредак успостављањем еколошког коришћења, између осталог, и на парцелама нашег наручиоца, а да није доказано постојање природних вредности на овом подручју. Одборницима је посебно указао на недостатак прибављања ажурних инвентара природе, на шта смо тражили од рада комисије.
У образложењу за наведено Надзорно решење је садржало низ драгоцених и тачних правних коментара, важних за правилну праксу успостављања овог облика заштите природе. Читамо, између осталог:
Надзорни орган наглашава да дозвољавање законодавцу да ограничи имовинска права из разлога заштите животне средине није довољна претпоставка да се сматра да је решење у складу са законом. Приликом усвајања резолуције, Градско веће Кракова треба да има на располагању материјале који јасно оправдавају покриће парцела наведених у резолуцији режимом заштите природе. Правилно спроведен процес доношења локалног закона захтевао је претходну припрему специјализоване документације, важеће на дан доношења решења, која би јасно показала да су парцеле наведене у Резолуцији заправо садржале толику биолошку разноврсност која не само да захтева заштиту, већ и такође захтевала заштиту у виду оваквих управо форми. Међутим, ваљаност пописа треба схватити на начин да природне информације садржане у њему остану истините на дан обраде и доношења решења и да нису застареле услед динамике природних процеса. Такође је важно нагласити да је Градско веће Кракова приликом увођења спорних прописа не само пропустило да правилно припреми ажурну природословну документацију, већ је изоставило и актуелну експертизу прибављену од власника некретнина, без предузимања било каквих објашњавајућих радњи, које потврђује самовољу и дискреционо право поступања Савета.
Рекапитулирајући, надзорни орган наводи да је суштина кршења закона од стране Градског већа Кракова да документи који представљају основу за доношење резолуције не одражавају тренутно стање и не односе се на целу област утврђене употребе, стога се не може сматрати довољним да то предузме, посебно због недостатка тренутне вредности.
Војвода се сложио са нама да је и поступање Градског већа било у супротности принцип пропорционалности, произилази из чл. 31 секција 3 Устава Републике Пољске. Општински савет мора узети у обзир неопходну и сразмерну природу уведених ограничења права својине. Употребљена средства стога морају бити неопходна да би се постигла сврха резолуције, а овај елемент је овде потпуно недостајао.
У образложењу надзорне одлуке били су и следећи савети, важни за будућу праксу градског већа:
Успостављање у датој области еколошка употреба захтева дакле вршење анализе да ли добра на којима ће се успоставити еколошка употреба имају значајне природне вредности које оправдавају увођење оваквог облика заштите. Стога је неопходно спровести истраживања фауне и флоре на овом добру и адекватним материјалом у виду инвентара природе, мишљења или стручних мишљења показати да подручје заслужује заштиту у виду успостављања еколошког коришћења. Међутим, општински савет мора узети у обзир неопходну и сразмерну природу уведених ограничења права својине. Стога уведене мере морају бити неопходне да би се постигла сврха резолуције. (…)
Недостатак материјала (мишљења и стручних мишљења) на које би се орган одлучивања требао ослонити доказује да је резолуција донета произвољно и слободно.
Укратко, војвода је поново изјавио, да је Градско веће Кракова, усвајањем Резолуције број ВИИИ/164/24 од 28. августа 2024. године о успостављању еколошког локалитета под називом „Закрзовек – источна енклава“, битно нарушило важећи правни поредак, односно чл. 42 и чл. 44. Закона о заштити природе успостављањем еколошког коришћења на парцелама наведеним у решењу и увођењем забрана из става 3. оспореног решења, без доказивања постојања природних вредности на овом подручју и кршења принципа сразмерности који произилази из чл. 31 секција 3 Устава Републике Пољске.
Испод су неки линкови до медијских материјала на ову тему која буди емоције у Кракову:
аутор:
Мицхаł Војтицзек
Овај унос садржи опште информације о правном питању о којем се расправља. То не представља правни савет или решење за конкретан случај или правни проблем. Због јединствене природе сваке чињеничне ситуације и варијабилности правног статуса, препоручујемо да потражите правни савет од наше адвокатске канцеларије.